Pravila bridža

Pravila bridža

Ovde možete pročitati osnovna pravila bridža. Pravila su složena i kompleksna, zato ne očekujte da sve u potpunosti razumete. Ovaj tekst bi trebalo da Vas zainteresuje da počnete da učite bridž, a sadrži samo najosnovnija pravila bridža koja su nedovoljna za početak igranja.

Šta je bridž?

Bridž je najpopularnija igra sa kartama, a pošto je uticaj sreće sveden na minimum (kod takmičarskog bridža je potpuno isključen), pravu konkurenciju može tražiti jedino u šahu. Postoje jako mnogo njegovnih oblika, ali je „kontrakt-bridž“ preovladao nad ostalima i upravo njegovim malim izmenama, uglavnom tehničke prirode, nastaje današnji međunarodni „takmičarski bridž“.
„Kontrakt-bridž“ je kao igra sa kartama jako popularan u SAD-u, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, skandinavskim zemljama, Indiji, Kini, Turskoj a polako postaje popularan u svim zemljama sveta. U Evropi se bridž uglavnom uči u klubovima, pa se igrači direktno susreću sa njegovom takmičarskom varijantom, dok se „kućne“ partije preskaču.
Literatura o bridžu je u svetu razvijenija i mnogobrojnija od šahovske, ali je kod nas situacija obrnuta. Verovatno je za to kriv bivši društveni poredak,koji je kartanje uopšte, pa čak i bridž, smatrao porokom, dok je šah čak i nametnut, kao jedina intelektualna i misaona igra.

Osnovna pravila bridža

Pravila bridža
Broj igrača : U igri uvek učestvuju 4 igrača, od kojih su po dvojica partneri i sede jedan preko puta drugog. Međunarodne oznake igrača su početna slova strana sveta: N (sever), E (istok), S (jug) i W (zapad). Partneri su N i S, a igraju protiv E i W, pa tako imamo dva para, „E-W“ i „N-S“. Igrači iste strane zajedno ostvaruju i upisuju bodove.
KARTE : Koristi se standardni engleski špil od 52 karte, koji se kod nas praktično koristi i za sve ostale igre (tablić, poker, remi,..). U svakoj boji postoje po 13 karata, poređane po jačini: A,K,Q,J,10,9,8,7,6,5,4,3,2. Boje imaju svoje jačine i to:najslabija je tref, zatim slede karo, herc i kao najjača pik. Međutim, jače od svih adutskih ponuda je igra „bez aduta“ ili skraćeno „NT“ (no trump). Tref i karo kao slabije boje nazivaju se „minorske boje“, a herc i pik su „majorske boje“.
DELJENJE : deljenje, licitacija i sama igra odvijaju se u levu stranu, u pravcu kretanja kazaljke na časovniku.
CILJ IGRE : Način igre je uobičajen. Svako odigrava po jednu kartu, a sve četiri (štih) nosi onaj ko je odigrao najjaču u boji prve. Pri tome, svi su obavezni igrati tu boju, a ako neko nema, može „seći“ adutom, ali samo po sopstvenoj želji.
Ipak,osnovni cilj bridža je da se tokom licitacije, sa partnerom postigne maksimalno visoka ponuda, koja se kasnije mora i ostvariti. Sistem bodovanja je takav da daje ogromnu prednost strani koja postigne optimalan međusobni sporazum i objavi maksimalno moguće, po čemu je igra i dobila ime „kontrakt Vist“.

LICITACIJA : Strana koja se prva upusti u licitaciju, pokušava da odredi adutsku boju i vodi igru, ali sa tim i preuzima obavezu da osvoji više štihova od protivnika. U jednom deljenju je prisutno ukupno 13 štihova. Svaki igrač se pri iznošenju najniže licitacije obavezuje da će zajedno sa partnerom odneti najmanje 7 štihova. Pri tome, prvih 6 štihova su „osnovni“ i oni se ne boduju, niti se uopšte spominju u izjašnjavanju. Tačnije, igrač koji se obavezuje da odnese 7 štihova, govori „jedan“, a zatim i boju koju želi za aduta, npr.: „jedan-pik“, prvi igrač može reći i „dalje“, pa pravo da „otvori“ licitaciju prelazi na njegovog levog suseda.
Ako prvi igrač iznese npr: „jedan-pik“, to znači da predlaže pika za aduta, pri čemu njegova strana mora odneti najmanje 7 štihova.
Sledeći može povisiti ponudu, reći „dalje“, odnosno dati „kontru“.
Ako želi povisiti ponudu, igrač mora izneti jaču boju, a u našem slučaju, to bi bila ponuda „jedan-bez aduta“. Ako ima nameru da ponudi slabiju boju (tref, karo ili herc), mora i svoju obavezu povisiti na „dva“. Sa tim se obavezuje da sa partnerom odnese bar 6+2=8 štihova.
„Kontra“ se izriče u slučaju da je igrač uveren, da može onemogućiti ostvarenje predhodne ponude protivnika. Sa njom se bodovi udvostručuju, ali se dobijaju i neke dodatne nagrade.
Treći igrač može povisiti predhodno izrečenu ponudu, reći „dalje“, ili u slučaju izrečene „kontre“, dati „rekontru“. Sa njom se bodovi učetvorostručuju.
Ponuda važi kada posle nje sva tri igrača kažu „dalje“. Ako je izrečena „kontra“ ili „rekontra“, a posle toga neko povisi ponudu, one više ne važe ali se u nekom od sledećih krugova mogu ponoviti.
Primer jedne licitacije:
Igrač W je delitelj.

Konačno je izlicitirano „tri-pik“, data „kontra“, a vraćena „rekontra“.
Obaveza strane N-S je osvajanje 6+3=9 štihova, adut je pik, a bodovi se upisuju četvorostruko.
Svaka sledeća ponuda u licitaciji mora biti jača od predhodne, ali se povišenja ne moraju vršiti po redosledu. Iz taktičkih razloga, bilo ko može izneti bilo koju ponudu, ali obavezno veću.
TOK IGRE : Igrač koji je pobedio u licitaciji vodi igru, ali on ovde igra za sebe, ali i za partnera. Partner spušta svoje karte otvoreno na sto tako da ih svi vide, i u tom deljenju on se naziva „mrtvac“ (eng. dummy). Mrtvac odigrava ono što mu kaže partner, a on sam ni na koji način ne sme uticati na njegovu odluku. Tako u samoj igri praktično učestvuju samo tri igrača.
Prvi je na potezu igrač levo od delitelja. Pošto odigra jednu kartu, svi ostali obavezno igraju u istoj boji sa prvom. Ako nekome nedostaje boja, on može igrati aduta, ali na to nije obavezan. Drugim rečima, onaj ko nema odgovarajuću boju, može igrati bilo šta.
Ako je odigran adut, štih pripada njemu. U slučaju odsustva aduta, štih nosi najjača karta u boji prve odigrane. Prvi je na potezu uvek osvajač predhodnog štiha. Ako nosi „mrtvac“,on takođe igra prvi, ali ono što mu sugeriše partner. Na taj način se igra 13 krugova.

Upisivanje Bodova

Svaka strana ima svoju kolonu koja je podeljena horizontalnom linijom na dva dela. Ispod nje se pišu „štih-bodovi“, a iznad „bonus-bodovi“. Strana koja ostvari 100 štih-bodova, osvojila je „gem“. Posle toga, oba rezultata u donjem polju se podvlače a igra se nastavlja za novi „gem“. Strana koja osvoji dva „gema“, ostvarila je „reber“. Osvojeni reber ujedno predstavlja i kraj partije.
Obema stranama se sabiraju štih-bodovi iz svih odigranih gemova, a njima se zatim dodaju i bonus-bodovi.
Pobednička je ekipa, sa većim ukupnim brojem bodova, a to ne moraju biti osvajači rebera. Čak šta više, jedna ekipa može biti konačni pobednik a da pri tome nije osvojila ni jedan gem.
ŠTIH – BODOVI : Štih-bodovi se upisuju ispod crte, a samo se sa njima osvajaju „gemovi“ i „reberi“. Štih-bodove donose samo štihovi koji se izlicitiraju i ostvare. Sve ostale nagrade se upisuju kao „bonus-bodovi“.
Ako je konačna ponuda bila „tri-pik“, pobednici licitacije su se obavezali na osvajanje 9 štihova. Ako ih ostvare 11,samo 3 izlicitirana se upisuju ispod linije, a deseti i jedanaesti se boduju kao „bonus-bodovi“.
Svaki izlicitiran i ostvaren štih vredi:
-adut tref ili karo……………….po 20 bodova,
-adut herc ili pik…………………po 30 bodova,
-igra bez aduta………………………sedmi štih donosi 40 bodova, a svaki sledeći po 30 bodova.
Ako strana koja npr. izlicitira „5-herc“, ne ostvari 11 štihova, njoj se ne piše ništa, a bodove dobijaju samo protivnici.  U slučaju da ta strana osvoji čak 12 štihova, ponovo dobijaju bodove za izlicitiranih 5. Jedan viška ne prolazi bez nagrade, ali je ona veoma mala.
KONTRA i REKONTRA : Strana koja odigra „kontrirani“ ili „rekontrirani“ kontrakt, upisuje svoje štih-bodove dvostruko ili četvorostruko ispod crte. Pored njih, ona dobija i nagradu za uspešno odigrani kontrirani ili rekontrirani kontrakt u iznosu od 50 bodova, koji joj se upisuju iznad crte.
Za svaki ostvareni štih viška, izvođači takođe dobijaju bonus-bodove i to: po 100 bodova, za svaki prekobrojni štih, ako je strana bila neranjiva, odnosno po 200 bodova za svaki ako su izvođači ranjivi.
U slučaju rekontre, nagrada od 50 bodova ostaje nepromenjena, ali svaki prekobrojni štih donosi po 200, odnosno 400 bodova u zavisnoti od „ranjivosti“ strane izvođača.
PODŠTIH : Ako strana koja izvodi igru „padne“, ona ostaje bez bodova, a protivnici dobijaju nagrade iznad crte za svaki „podštih“ (štih koji fali do ostvarenja kontrakta) i to:

HONORI : „Honori“ su: A,K,Q,J i 10 u adutu. Ako ih jedan igrač drži u rukama, bilo koja četiri, njegova strana dobija nagradu od 100 bodova. Za svih 5 kod jednog igrača, ili sva 4 Keca u „bezadutskoj igri“, nagrada iznosi 150 bodova.
SLEMOVI : U bridžu postoje pojmovi „mali slem“ i „veliki slem“. Oni označavaju da je izlicitiran i ostvaren kontrakt na 6-om, odnosno 7-om nivou. Drugim rečima, „mali slem“ su izlicitiranih i ostvarenih 12 štihova, a „veliki slem“ svih 13 nošenja.
Mali slem donosi dodatnu nagradu od 500 bodova, ako je strana izvođača bila „neranjiva“, odnosno 750 bodova ako je bila „ranjiva“. Nagrade za veliki slem su 1000 i 1500 bodova, u zavisnosti od „ranjivosti“ strane izvođača.
Za izlicitirani mali slem a ostvaren veliki, nagrada se dobija za mali, a 13-i štih se boduje kao 1 prekobrojni.
U slučaju da strana izlicitira jedan od slemova, ali ga ne ostvari, ne postoje nikakve kazne, niti dodatne nagrade za protivnika.
REBER : Strana koja osvoji 2 „gema“, ostvarila je „reber“, sa čime se partija završava i svodi rezultat. Pre toga, strana za ostvarenu reber dobija:
-750 bodova, ako je rezultat u gemovima bio 2:0.odnosno
-500 bodova, ako je rezltat 2:1 u gemovima.
Primer bodovanja: Deljenja su u tabeli označena malim slovima pored broja bodova, koja su ovde prisutna samo radi objašnjenja. U partiji ih naravno nema, već se samo pišu brojevi.
Deljenje „a“: Strana S-N je izlicitirala „4-tref“,a ostvarila 11 štihova;znači, 1 preobrojni.Za izlicitirana 4 štiha,pišu se 80 bodova ispod crte,a za neizlicitirani 5-i,20 bodova iznad. Pre početka igre, kod igrača „N“ su se našla 4 Honora, pa ta strana dobija i za njih još 100 bodova.
Deljenje „b“: Strana S-N je izlicitirala „3-herc“, a protivnici su dali „kontru“. Izvođači su ostvarili samo 8 nošenja, što znači 1 manje. Strana S-N ostaje u ovom deljenju bez bodova, dok se protivnicima upisuje 100 bodova za 1 podštih, pošto su izvođači bili „neranjivi“.
Konačan Rezultat:
Deljenje „c“: Strana E-W je izlicitirala „4-bez aduta“ i ostvarila 11štihova; znači, 1 više. Za 7-i štih dobijaju 40 bodova, a za sledeća 3 izlicitirana po 30;ukupno 130 bodova. Kako su ovo štih-bodovi koji se upisuju ispod crte, sa njima je osvojen „gem“. Za 1 prekobrojni štih, ista strana dobija 30 bodova iznad crte. Takođe, kod jednog igrača te strane su se našla 4 keca, koja donose 150 bodova nagrade.
Rezultati ispod crte se podvlače i nastavlja se igra za sledeći „gem“. Strana S-N je „neranjiva“, dok su protivnici „ranjivi“.
Deljenje „d“:Strana E-W je izlicitirala i ostvarila ponudu „1-tref“, za što dobija nagradu od 20 bodova ispod crte.
Deljenje „e“:Strana S-N je izlicitirala „2-pik“, a osvojila je 10 štihova. Za 2 izlicitirana štiha, strana dobija 60 bodova ispod, a za 2 prekobrojna, isto toliko iznad crte.
Deljenje „f“:Strana S-N je izlicitirala „6-tref“, što predstavlja mali slem. Ona je pri tome i ostvarila 12 štihova, pa za njih dobija 120 bodova ispod crte. Sa time, ona osvaja gem. Ista strana dobija još 150 bodova, za 5 Honora, koji su se našli u rukama njenog jednog člana, kao i nagradu za mali slem, od 500 bodova.
Rezultati se opet podvlače, a igra se nastavlja. U daljem toku partije, obe strane su „ranjive“.
Deljenje „g“:Strana S-N je izliictirala „2-bez aduta“, a protivnici su dali „kontru“. Izvođači su „prošli“ i pri tome osvojili čak i 1 štih više (ukupno 9). U igri „bez aduta“ , prvi štih donosi 40 bodova, a drugi 30, što ukupno iznosi 70, uz „kontru“, to je 140 bodova. Sa time je strana S-N osvojila „gem“. Za prolaz pod kontorom,strana dobija 50 bodova, a za jedan prekobrojni štih, pošto su izvođači bili ranjivi 200 bodova. Takođe, ista strana dobija i za osvojen „reber“ 500 bodova.
Svakoj strani se sabiraju svi bodovi, a konačan rezultat je 1850, prema 550 bodova, u korist strane S-N.
Za „kućne partije“ bridža, znanje teorije nije obavezno, pa se iskustva mogu sticati tokom igre. Najvažnije je da svako dobro prouči svoje karte, pri čenu je pored njihovih jačina, vrlo važan i raspored po bojama. Ako igrač nema jednu boju ili u njoj poseduje samo jednu kartu, licitiraće adutsku ponudu. Pri tome, za početnike je vrlo važno da se ponudi petokaratna boja. Ako je list uravnotežen, znači sa sve četiri boje i prisustvo 2,ili više kečeva, igrač će licitirati „bezadutsku ponudu“.
Igrač, koji se prvi izjašjava, „otvara“ licitaciju i nastoji sa partnerom da izlicitira najvišu moguću ponudu. Oni se na prvom mestu trude da štih bodovi budu preko 100, kako bi bio osvojen i „gem“. Protivnička strana vrši „odbrambenu licitaciju“, odnosno, nastoji da omete „napadače“,kako se ne bi najbolje razumeli i ostvarili svoj optimalni Kontrakt.Oni licitiraju i sa slabijim kartama,ali pri tome paze,da im protivnici ne prepuste igru i pri tome ih još i „Kontriraju“.Ako prvi igrač kaže „Dalje“,on prepušta protivnicima napadačku licitaciju,a on će sa svojim partnerom u tom deljenju licitirati samo odbrambeno.Početnici na ovo i ne moraju obraćati posebnu pažnju,već je usmeriti samo na svoje karte,kao i tok licitacije.
Ako u prvom krugu sva četvorica pauziraju,karte se mešaju i dele ponovo.